I pored toga što je rezultat nakon izborenog opstanka i odlaska nosilaca igre u drugom planu rečenica Aleksandra Teofilovića da bi trijumf nad Slobodom mnogo značio za Metalac, ali i valjevsku košarku uopšte možda na najbolji način ukazuje da nakon novog neuspeha nema ravnodušnih, već željnih još jedne ovosezonske radosti. Suspenzija za Đurana, ali i povreda Amstronga dodatno su skratili rotaciju ekipe koju već u sredu čeka sudar sa kragujevačkim Radničkim, ekipom koju sa klupe predvodi nekadašnji reprezetativac naše zemlje Marko Simonović.

Bez obzira na trenutnu poziciju na tabeli i formu u ovakvom sastavu jednostavno svaki rival je apsolutni favorit na susretu sa Valjevcima, pa je jako teško govoriti i o pojedinačnim mečevima u poslednje tri runde, kada će šansu dobiti i kadeti kluba, što nije bio slučaj godinama unazad.

– Šta je tu je, borićemo se koliko budemo mogli. Jednostavno, iz ove kože se ne može. Nadam se da će Obućina i Gnjato brzo sazrevati, očekujem da oni igraju košarku i na višem nivou od ovoga, a nema dileme da će im, kao i ostalim momcima, svaki minut biti značajan – bio je jasan i Srđan Flajs, zadovoljan kako je njegov tim odigrao i više od tri četvrtine.

Uprkos porazu domaća publika bila je zadovoljna borbenošću i namerom da se prvog dana vikenda ostavi što bolji utisak, pa je sigurno želja da se tako nešto ponovi i u srcu Šumadije. U tom slučaju, bez obzira na ishod, neće biti razloga za nezadovoljstvo, jer pored značajnih finansijskih ušteda rastu momci koji će nastaviti bogatu tradiciju valjevske košarke. Njihov ostanak biće i tokom leta nešto što sigurno žele svi oni koji decenijama unazad prate Metalac na parketima širom Srbije.